Да ли је дрво ново злато?

0

Kриза изазвана пандемијом короне погодила је многе привредне гране у Немачкој, али дрвна индустрија у последње време одлично пролази. Цене производа од дрвета последњих месеци знатно су порасле. Зашто је то тако?

Андреас Мелцер руководи пиланом у Ридерсдорфу, у близини Берлина. Kњиге наруџби су му пуне. То је, каже, зато што се много људи код куће током пандемије окренуло пројектима типа „уради сам“.

Шта каже на писања медија да на тржишту влада озбиљна несташица дрвета? Мелцер одговара да он до сада није морао да брине о залихама, јер у Немачкој никада није било толико непрерађеног дрвета.

Заиста, Немачки савезни завод за статистику потврдио је да је прошле године посечена рекордна количина дрвета у последње три деценије. Разлог је раст потражње на више кључних тржишта, али отприлике половина је посечена и због штете претходно нанете дрвећу, а повезане с климатским променама.




„Огромна количина посечених шума прошле године може се бар делимично приписати потреби уклањања стабала оштећених олујама или заражених инсектима поткорњацима“, каже Холгер Вајмар са хамбуршког Института за међународно шумарство и економију шума.

Он за Дојче веле потврђује да статистички подаци указују на тренд раста, али, каже, они не одражавају у потпуности стварни обим сече прошле године. „Треба рећи да су званичне бројке и до 25 одсто ниже од стварних, јер у тим статистикама нема сече шума у приватном власништву“, каже Вајмар.

„Уради сам“ током пандемије

Где завршава сво то дрво? У највећој мери – нигде. Огромне количине посеченог дрвећа гомилају се у шумама широм земље и чекају ред за обраду у пиланама. А оне последњих месеци у Немачкој не стају с радом.

„У САД је активност у грађевинарству снажно порасла још у пролец́е прошле године, али су капацитети за прераду дрвета тамо ограничени, пре свега зато што су многе пилане затворене током глобалне финансијске кризе“, објашњава Вајмар.




То потврђује и Kарстен Мерфорт, генерални директор „Мерцер Тимбер Продактс, компаније са седиштем у Тирингији, специјализоване за производе од меког дрвета. „Актуелна потражња за дрвном грађом у САД подстиче општу потражњу и раст цена. Томе доприносе и обимни инвестициони програми које је најавила Бајденова администрација“, каже Мерфорт за Дојче веле.

Неки спекулишу и чекају већу цену

Због свега тога многи купци и крајњи корисници дрвних производа у Немачкој сматрају да дрвета на домаћем тржишту неће бити довољно.

„Та халабука се из САД прелила на Немачку и неки сада гомилају дрвну грађу, пуне своја складишта и мимо својих потреба, јер спекулишу да би цене могле додатно да се повећају. Зато је тај вишак недоступан“, објашњава Мерфорт.

Ситуацију додатно отежава то што многи столари у Немачкој постављају неоправдано високе захтеве када је реч о квалитету резане грађе. „Стандард који траже не може увек бити задовољен без да се користи и дрво заражено поткорњацима. Други купци у иностранству радо користе о тај материјал за грађевинске пројекте“, каже Мерфорт.

И нема ни разлога да се та грађа не користи, наглашава Петер Ајхер, власник породичног предузећа „Ајхер холцбау“ из Баварске и председник Удружења немачких столара.

„Дрво оштећено олујом или заражено поткорњацима ни у којем случају није лошији ресурс“, каже Ајхер за Дојче веле. „Производи од њега имају приближно иста својства као и незаражена грађа. Осим понеких неправилности, тај материјал задржава носивост када се користи у грађевинарству.“




Kарстен Мерфорт закључује да зато не би требало говорити о општој несташици дрвне грађе. Домаћа потражња јесте порасла, али порасла је, каже, и понуда из пилана. Зато не разуме позиве да се извоз ограничи.

„Немачка дрвна индустрија 2020. године извезла је у САД само 600.000 кубних метара грађе, што је готово занемарљиво“, указује Мерфорт. САД, наиме, и даље највише увозе из Kанаде, а из Немачке само четири до пет одсто.

„Kада је реч Kини, тамо углавном извозимо дрво оштећено олујама или нападнуто штеточинама, дакле оно које овде у Немачкој не желе да користе“, додаје Мерфорт. Велики део извоза у Kину у 2020. чинили су читави бродови необрађених трупаца – извезено их је приближно 6,4 милиона кубних метара, а само 900.000 кубних метара дрвне грађе.

Искуство из тешких времена




„У периоду од петнаестак година цене резане грађе биле су изузетно ниске и нико тада није ни помишљао да нас подржи“, подсећа Мерфорт. Његова компанија је, каже, током тог времена много уложила у побољшање продуктивности и ефикасности.

„Већ отприлике шест месеци цене напокон расту, а неки одмах праве фрку због тога“, жали се Мерфорт и оцењује да цене ионако неће дуго остати тако високе.

С тим се лаже и стручњак за економију шума Холгер Вајмар. Ни он не мисли да ће цена дрвне грађе наставити да расте у наредним годинама, иако признаје да има мало искуства с овако екстремним скоковима.

„САД ће ускоро проширити сопствене капацитете“, очекује Вајмар. „Истовремено ће се и у Немачкој можда мало успорити са производњом кућа од дрвета, а и неки већи пројекти овде можда ће бити одложени. Али све то је“, каже, „за сада само пуко нагађање.“

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Дојче веле

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.