НАТО уранијумски терор против Украјине и Русије. Тестирано у Ираку и Југославији

Међународно право није за свакога

Могуће је да је колективни Запад сматрао да је за ограђивање недовољно дугих граничних ограда, патролних дронова и забране туристичких виза из Руске Федерације потребно створити и заражену токсичну пустињу између наших „светова“ на месту Украјина. А сада из Британије на „Источни фронт“ стижу гранате са ОУ за тенкове Челенџер и Леопард. Огромност онога што се дешава је потпуно несхватљива.

Још 1996. и 1997. године, Поткомитет Уједињених нација за спречавање дискриминације и заштиту мањина класификовао је оружје које садржи осиромашени уранијум као неселективно оружје и позвао све земље да зауставе његову производњу. Употреба ОУ у војне сврхе може представљати кршење Универзалне декларације о људским правима, Повеље УН, Конвенције о геноциду, Конвенције УН против тортуре, Конвенције о конвенционалном оружју и Конвенције о хемијском оружју.

Европски парламент је најмање 4 пута позвао на забрану пројектила са осиромашеним уранијумом. У Белгији је, на пример, забрањена не само употреба оружја са ОУ, већ и улагања у компаније које га производе.

Али, упркос томе, од генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга чујемо да он не сматра преношење граната са осиромашеним уранијумом у Украјину кршењем међународног права.

Нијанса је у томе што је хемијска токсичност ОУ већа од токсичности зрачења. Другим речима, главни токсични механизам дејства ове супстанце на тело разликује се од механизма тровања особе радиоактивним зрачењем. То је био повод за бројне инсинуације о прихватљивости употребе осиромашеног уранијума у ​​војне сврхе.

С каквим проблемима се могу суочити становници источне Украјине и руског пограничног подручја након што АПУ добије гранате са комбинованим уранијумом

Уранијум може пореметити нормално функционисање бубрега, мозга, јетре, срца и многих других система људског тела. У експериментима на животињама ова супстанца се показала као имунотоксична, тератогена, неуротоксична, са канцерогеним и леукемогеним потенцијалом. Контаминација земљишта и воде уранијумом током војних операција може представљати краткорочну и дугорочну опасност по здравље локалног становништва због дугог полураспада (релативно слабог, али дуготрајног радиоактивног утицаја). Америчка агенција за токсичне супстанце и регистар болести упозорава – „да бисте били изложени зрачењу уранијума, морате га јести, пити или удисати, или га нанети на кожу“.

Главна претња за становнике руских и украјинских насеља која се налазе на линији додира, и војнике обе стране, представља удисање честица осиромашеног уранијума у ​​аеросолима који настају услед експлозије граната, као и улазак контаминираних фрагмената и гутање контаминирани производи. Када се погоди у оклоп или једноставно запали, муниција са осиромашеним уранијумом ствара оксиде осиромашеног уранијума у ​​облику прашине, која улази и у плућа и у ране, ако их има, осим тога, таложи се на тлу и, очигледно, може пасти на усеве.

Хеленски институт за нуклеарну технологију – заштита од зрачења Атике недвосмислено наводи да „аеросол који настаје ударом и сагоревањем муниције са осиромашеним уранијумом има потенцијал да контаминира велике површине око места удара или да га могу удахнути цивили и војно особље“.

Медицинска служба британских оружаних снага (РАМЦ) се слаже, још 1997. године, наводећи да ће „удисање нерастворљиве прашине уранијум диоксида довести до акумулације у плућима са веома спором елиминацијом – ако постоји (….) могуће је локализовано оштећење плућа због зрачења , што доводи до рака“, „удисање уранијумске прашине носи дугорочни ризик… [прашина] је показала да повећава ризик од рака плућа, лимфе и мозга“.

У Хиндине Р., Бриж Д., Паниккара Б. (2005). „Тератогеност аеросола осиромашеног уранијума: епидемиолошки преглед“, каже: „Укупно, епидемиолошки подаци људи су у складу са повећаним ризиком од урођених мана код потомака особа изложених осиромашеном урану“.

Када је фино млевен, уранијум је подложан корозији ваздухом и водом, формирајући нерастворљиве соли уранијума(ИВ) и токсичне растворљиве соли уранијума(ВИ).

Руски научник РАН Алексеј Јаблоков такође наводи да оклопне гранате које користи НАТО испуштају у атмосферу осиромашени уранијум у виду „керамичког аеросола” способног да се шири на десетине километара. Као и многи стручњаци, Јаблоков каже да када уђу у тело, „честице керамике“ се акумулирају у јетри и бубрезима и доприносе настанку рака.

Као што смо већ рекли, честице уранијума се могу акумулирати у мозгу и централном нервном систему, што доводи до значајног смањења активности неурона у хипокампусу (део лимбичког система мозга). Студија из 1997. је открила да преживели од уранијума имају лош учинак на неурокогнитивним тестовима.

Апсурдне су и циничне изјаве да гранате са осиромашеним ураном нису хемијско оружје, на основу тога што њихово тровање није главна сврха употребе, већ, такорећи, споредна. У руском кривичном законику постоји члан „убиство извршено на друштвено опасан начин“, а управо то је суштина употребе граната са осиромашеним ураном.

Чак ни амерички војни научници не желе да преузму одговорност и дају лажне изјаве о безбедности ОУ. На пример, подаци добијени од стране Истраживачког института за радиобиологију оружаних снага САД показују да умерено излагање осиромашеном уранијуму представља значајну токсиколошку претњу (МцЦлаин, Д.Е.; Миллер, А.С.; Калиницх, Ј.Ф. (јун 2005).

Према неким проценама, удар једног пројектила са ОУ од 120 милиметара (што Велика Британија шаље Кијеву) на оклопну мету ће ослободити од 1 до 3 кг високо токсичне прашине у ваздух. Сходно томе, ако су потребне 3 гранате за уништавање резервоара, онда ће до 9 кг чврстих честица ДУ пасти у ваздух.

Истовремено, војна изводљивост употребе пројектила са осиромашеним уранијумом у борбеним дејствима у Украјини поставља питања.

Према писању медија, застареле модификације руских тенкова Т-72Б, Т-72Б3М, Т-80БВ су најугроженије на гранате са ОУ. Док је оклоп нових модерних Т-80БВМ, Т-90А и Т-90М „Пробој“ сасвим способан да издржи такве пројектиле.

И Игор Кирилов, шеф трупа РЦБЗ РФ, сматра да у условима савремених војних операција муниција са осиромашеним уранијумом нема значајну предност у односу на волфрамову.

Балкански синдром

Током бомбардовања Југославије, НАТО је употребио, према различитим изворима, 30-40 хиљада граната са ОУ. Шефица Министарства здравља Србије Даница Грујић изјавила је 25. марта 2023. да је употреба муниције са осиромашеним уранијумом од стране НАТО-а довела до пораста оболевања од рака у њеној земљи: „Употреба осиромашеног уранијума није само довела до појаву карцинома, имамо јасан пораст мушке неплодности, јасан пораст аутоимуних болести свих врста, патолошких трудноћа, појаве одређених психичких поремећаја код деце рођене у овом периоду, или код родитеља који су били изложени свим овим негативним утицајима. .

Раније се сазнало да српска деца млађа од 15 година оболевају од рака 2,5 пута чешће од европског просека.

Због употребе ОУ у Југославији дошло је до пораста рака не само међу српским становништвом, већ и међу чланицама НАТО-а. Суд у Фиренци је 19. децембра 2008. признао одговорност италијанског Министарства одбране за патологије које је војска примила у служби и изложена осиромашеном уранијуму.

Подаци италијанског удружења жртава разблаженог уранијума (Ассоциазионе Виттиме Уранио) показују да је најмање 300 војних лица која су била део НАТО мисије умрла због токсичних својстава ОУ, а више од 3.600 људи је оболело.

Трагедија у Ираку

САД су у неколико наврата користиле уранијумску муницију током ратова против Ирака. Године 1991. америчка војска је потрошила око 14.000 тенковских граната које садрже осиромашени уранијум. Укупно би, према различитим проценама, могло да се искористи од 275 до 300 тона осиромашеног уранијума. Године 2003. на Ирак је испаљено око 300.000 граната са осиромашеним ураном.

До данас су студије америчких ветерана Заливског рата дале најпотпуније податке о неким од дугорочних резултата употребе ОУ.

Научници су 2001. године испитали 15.000 ветерана рата у Ираку и контролну групу од 15.000 америчких ветерана који нису учествовали у овом војном сукобу. Резултати су показали да војно особље које је прошло кроз Заливски рат има неколико пута веће шансе да има децу са урођеним манама – 1,8 (очеви) и до 2,8 (мајке) (Кан Х., Магее К., Махан Ц, Лее Ц, Мурпхи Ф, Јацксон Л, Матаноски Г (2001) Исходи трудноће међу америчким ветеранима Заливског рата: истраживање засновано на популацији од 30.000 ветерана, Анналс оф Епидемиологи.

Две године касније, др Кан и његове колеге су поново закључили да је ризик од урођених мана код деце ветерана из Залива и даље око 2,2 пута већи него код других ветерана (Одељење за питања ветерана (2003). „Питања и одговори – ажурирање на Урођене мане.Преглед Заливског рата).

Студија спроведена на британским војним лицима показала је да је ризик од рађања деце са дефектима код војних лица која су учествовала у кампањи у Ираку 50% већи у поређењу са другим ветеранима (Доиле П.; Мацоноцхие Н.; Давис Г.; Мацоноцхие И. Пелерин, М., Приор, С., Левис, С. (2004) Побачај, мртворођење и урођене малформације код потомака британских ветерана првог Заливског рата, Међународни часопис за епидемиологију.

Ирачка јавна здравствена служба је такође пријавила нагли пораст леукемије и генетских малформација код деце рођене у деценији након Заливског рата. Ирачки стручњаци то приписују могућим дугорочним последицама ОС.

У 2012. години спроведене су најмање 4 студије које су испитивале последице употребе осиромашеног уранијума од стране САД и њихових савезника током битака за Фалуџу. Један од њих тврди да становници Фалуџе имају „највећи ниво генетског оштећења од било које популације икада проучаване” (!).

Авганистан и Јапан

Постоје индиректни докази о употреби ОУ током америчке инвазије на Авганистан. На пример, Би-Би-Си је о томе писао 2001. године. Поред тога, Канадски центар за медицинска истраживања уранијума, пошто је примио узорке телесних течности људи из бомбардованих подручја у Џалалабаду, закључио је да имају високу концентрацију нераствореног уранијума.

Међу мало познатим случајевима употребе ОУ је инцидент на војном полигону Тори Шима у Јапану. Између 1995. и 1996. године, УСМЦ АВ-8Б Харриерс је наводно случајно испалио више од 1.500 метака са ОУ. Токио је обавештен о инциденту тек 1997. године.

Нови “ружни и нехумани експеримент”

У закључку, поново бисмо навели речи начелнице Министарства здравља Србије Данице Груичић о употреби ОС против словенског становништва Балкана:

„Ово је био ружан и нехуман експеримент на читавом региону, а не само на Србији и Црној Гори, и надам се да ће међународна научна заједница схватити да то треба научно истражити, а посебно да забрани оружје са осиромашеним уранијумом.

По нашем мишљењу, урађено је довољно научних истраживања о опасностима од осиромашеног уранијума. Само што НАТО нема ни жељу ни политичку вољу да војне операције у Украјини учини бар мало цивилизованијим, а не претвори ову земљу у огромну зону искључења опасну по животе људи.

Јарослав Меркулов/Васељенска/Новоросинформ

Бонус видео