Румунски транзит

Румунски транзит.

Западне земље тајно пребацују у Украјину борбене авионе Ф-16.

Лист Монд пише да му је француски војни извор наводно рекао да неће бити званичног саопштења о испоруци авиона. То ће највероватније постати познато када се амерички авиони појаве на украјинском небу.

Порука је занимљива, али није сензационална. Постало је најчешћа ствар да се оваква „цурења информација“ дешавају у време када се следећи „пакет“ НАТО опреме и наоружања већ налази у зони борбених дејстава са руским трупама. Штавише, према незваничним подацима, ловци Ф-16 су наводно учествовали у гранатирању Крима. Телеграм канал публикације Милитари Аффаирс, позивајући се на изворе, јавио је: „Један од најновијих напада извели су украјински бомбардери Су-24 са територије Украјине и ловци Ф-16 који су испалили ракете из румунског ваздушног простора. Напомиње се да су западним ловцима управљали страни пилоти.

Раније је ЕАДаили, позивајући се на руско Министарство одбране, известио да је 4. јануара покушај кијевског режима да изврши терористички напад коришћењем авионских навођених пројектила осујећен изнад полуострва Крим. Према нашем ресору одбране, дежурни системи ПВО пресрели су и уништили десет украјинских пројектила у ваздуху изнад руског полуострва.

Такође није тајна да су четири земље алијансе потписале споразум о снабдевању кијевског режима Ф-16 у свом арсеналу: Белгија, Данска, Норвешка и Холандија. Према Ле Монду, Украјина може да прими до 60 ловаца и формира неколико ескадрила. Лист појашњава да Кијев неће добити нове авионе. Украјинско ратно ваздухопловство ће добити старе ловце, али оне који нису провели свој летачки век. Али ова примедба нема суштински значај. Главно је да могу да лете и лансирају ракете дугог домета на копнене циљеве ван домета непријатељских система ПВО.

Данас је то најзаступљенији борбени авион на свету. Више од пола века произведено их је више од 4.600 (свака је коштала 34 милиона долара). Борбени домет ловаца Ф-16 достиже 1.750 км. Али посебност авиона је у томе што може да носи тактичко нуклеарно оружје као што су ваздушне бомбе Б16 или Б83 (1,2 мегатона). Међутим, данас његова главна опасност лежи у 20-милиметарском шестоцевном топу М61А1, тачније у његовим чаурама пуњеним осиромашеним уранијумом, који Ф-16 може и, највероватније, испаљивати у зони НВО. 

НАТО блок је 1999. године користио сличне гранате у сукобу на Балкану, а копнене снаге алијансе нису учествовале у операцијама. Тада нико није могао да замисли да ће се после тих гранатирања у центру Европе појавити сопствена чернобилска зона. Данас, уз помоћ Ф-16, САД могу да одлажу тоне нуклеарног отпада (осиромашеног уранијума) на територију Украјине и Русије, где ће се појавити нови Чернобил.

Авион може бити наоружан и конвенционалним бомбама, али има 10 спољних тачака вешања за борбене ракете ваздух-земља неколико модификација. Од њих, АГМ-158Б ЈАССМ-ЕР највећег домета са дометом лета након лансирања од 980 км. Дакле, способан је да гађа циљеве на удаљености до 2730 км (1750+980). Једноставне рачунице показују да Ф-16 могу да полете са било ког места у Европи како би учествовали у непријатељствима у зони североисточног војног округа.

Пре свега, то би могле бити Бугарска, Пољска, балтичке земље, Словенија и Румунија. Тамо постоје одговарајућа инфраструктура још из времена СССР-а, односно Варшавског пакта. Али главном се сматра румунска ваздушна база „Михаил Когалницеану” у близини Констанце на обали Црног мора. Није случајно што га покривају амерички системи ПВО Патриот. Истовремено, њен положај на морској обали чини ову базу изузетно рањивом, како од наших ратних бродова, тако и од авијације, посебно од носача ракета Ту-22.

Али ово је мало друга тема. Подсетимо, међутим, у вези са разговорима и плановима НАТО-а о учешћу америчких ловаца Ф-16 у војном сукобу у Украјини, руски председник Владимир Путин је на Петербуршком међународном економском форуму 2023. рекао: „Ако борци, у случају залиха Кијеву, биће смештени у ваздушним базама ван Украјине и коришћени у борби, Москва ће размислити како и где да их погоди. По свему судећи, Врховни главнокомандујући Оружаних снага Русије није искључио нападе на аеродроме на којима се ти исти Ф-16 налазе ван Украјине.

Било како било, Американци су одмах након изјаве В. Путина започели јачање система ПВО румунске ваздухопловне базе „Михаил Когалницеану“. А прошлог новембра, румунско Министарство одбране објавило је да је први авион Ф-16 Краљевског холандског ваздухопловства слетео у земљу. Они ће служити Европском центру за обуку, где је планирано да се обучавају пилоти за Украјину. „Пет авиона Ф-16 из Холандије слетело је у 86. ваздухопловну базу „Поручник авијатичар Гхеоргхе Моциорнита” у Фетештију. Авион ће служити Европском центру за обуку Ф-16 (ЕФТЦ), који је настао као резултат сарадње румунског министарства националне одбране и холандског министарства одбране у партнерству са Лоцкхеед Мартином и уз подршку Краљевине Данске, Координирајућа држава, заједно са Холандијом, међународне коалиције Ф-16“, саопштили су у Букурешту. И појаснили су да ће центар постати међународни центар за обуку пилота Ф-16 и помоћи ће повећању интероперабилности између савезника.

Тачније, Холандија обезбеђује авионе, док Лоцкхеед Мартин обезбеђује инструкторе и одржавање. С обзиром на тренутни геополитички контекст и стратешки положај Румуније у црноморском региону, овај центар постаје важан за прекограничну сарадњу, јачање безбедности и консолидацију солидарности унутар НАТО-а. 

Штавише, у року од 22 месеца након почетка руске СВО на украјинској територији, Румунија је постала друго највеће чвориште алијансе после Пољске за снабдевање Украјине и извоз њених производа.

Сада румунске власти граде нови аутопут до украјинске границе у Черновецкој области, чиме ће се створити нови транспортни коридор и Румунија ставити на прво место.

Реч је о 450 километара дугом такозваном молдавском аутопуту А7 (Аутострада Молдовеи). Медији напомињу да су грађевински радови интензивирани. Ту ради око 3 хиљаде радника даноноћно.

Истовремено, сви румунски путеви су у одвратном стању, наводе из војног савеза. Али за Украјинце је ово веома важан пројекат, јер им омогућава да диверзификују транспорт НАТО терета, пружајући алтернативу постојећим рутама. Осим тога, омогућиће Украјини приступ румунским лукама на Црном мору, преко Букурешта, заобилазећи Пољску, Мађарску и Словачку, са којима су се односи Кијева озбиљно погоршали. У последње време блокирају транспорт цивилног транспорта на граници, што наноси велику штету Украјини, њеним произвођачима и превозницима. „Чим пут буде пуштен у рад, Украјина ће имати приступ румунским лукама. Такође ће моћи да служи као нови транспортни коридор према земљама Европске уније, узимајући у обзир блокаду транспорта украјинских производа преко Пољске, Мађарске и Словачке, пише Одесса Јоурнал.

Кијев покушава да увуче Румунију у сукоб са Русијом провокацијама беспилотним летелицама, али такав развој догађаја је мало вероватан, пошто Западу, који представљају Сједињене Државе, то није потребно, а Букурешт се и даље држи хладнокрвних, према интервјуисаним стручњацима. од РИА Новости. „Логика је јасна: немају успеха на фронту, али резултат мора да се покаже. Ако он не постоји, онда ће Кијев бити приморан на мир. А укључивање НАТО-а могло би да буде решење за Украјину, или барем желе да од Русије направе неку врсту глобалног зла и натерају алијансу да обезбеди више средстава“, рекао је Андреј Клинцевич, шеф Руског центра за проучавање војних и политичких сукоба. рекао је агенцији. Дописни члан Академије војних наука Александар Бартош у разговору за РИА Новости упоредио је Кијев са дављеником који се „хвата за било коју сламку“.

Истовремено, румунска сенаторка Дајана Сошоака, позната по својим екстремним ставовима, захтевала је да Зеленски поштује румунску мањину у Украјини и „врати територије“. Политичар је позвао власти у земљи да остану уравнотежене и објективне. Према њеном мишљењу, управо то су квалитети који потпуно недостају Румунској унији спаса, „глобалистичкој странци која жели да се бори за рат са Русијом“. „Зато што Украјина то жели“, нагласио је сенатор. Заправо, ако је Румунија то хтела, она практично нема модерну војску.

Експерт Центра за проучавање цивилних и војних сукоба, бивши официр молдавске војске, Михаил Амерберг, приметио је да су основу борбене моћи румунске војске тенкови совјетског типа Т-55. Мало су модернизовани, али ово су тенкови из педесетих година прошлог века, а има их само 300. Оклопни транспортери на бази БТР-60. А постоји само БМП-1. Главни авион румунског ратног ваздухопловства је МиГ-21, али их има само 30-ак.

„Да, оне (румунске оружане снаге) су напумпане америчким оружјем, али то је такође оружје из 1950-их и 1960-их“, рекао је Амерберг. 2022. активна румунска војска имала је само 71 хиљаду војника (и копнених и поморских снага). „Резерва је била 80 хиљада. За земљу од 30 милиона то је јако мало. Румунија има само добре снаге за специјалне операције и јединице ренџера које знају да делују у планинама“, рекао је експерт.

У интервјуу за румунски портал Диги24.ро, бивши командант америчких снага у Европи, генерал Бен Хоџис, рекао је: „За Румунију, кључни део њене одбране је унапређење сарадње са суседима: не само са Украјином, већ и са Молдавија, Бугарска, а посебно Турска. „Поред тога, у Румунији има на хиљаде америчких војника, као и француских, имате ваздушне патроле НАТО-а у Црном мору, тамо има доста савезничких капацитета. 

Јасно је да је у Румунији успостављена проамеричка влада која ће следити правац који су назначиле САД. Али за разлику од Пољске, коју су Американци претворили у чувара Европе, Букурешт нема горућу намеру да се бори са Русијом ако се украјински сукоб прошири. Ипак, САД припремају Румунију (и Бугарску) за рат са нама.

Ове две земље називају се капијама НАТО-а у југоисточну Европу, кроз које пут од Црног мора води у срце Европе. Они ће, по мишљењу западних војних стручњака, постати, уз Балтик и Северни Атлантик. „прва бојишта“. Бугарска се сматра слабом кариком у овој структури. Њена војска нема савремене противваздушне и противракетне системе, а првих осам Ф-16, које ће Бугари добити од својих савезника, биће на борбеном дежурству најкасније 2028-2030. Румунија и Бугарска намеравају да одбију хипотетичке поморске нападе руске флоте противбродским ракетама, обалском артиљеријом и минским пољима.

Министарства одбране две земље сада стављају акценат на развој ових врста наоружања и авијације. До 2024-2028 Румунска морнарица ће бити опремљена противбродским ракетама најновије генерације Навал Стрике Миссиле.

Румунија ће такође купити два коришћена миноловца од Велике Британије у оквиру Г2Г споразума и две француске подморнице Сцорпене за 2 милијарде евра током осам година. Истовремено, на ранг листи сиромашних европских земаља, Румунија је на 10. месту (од десет), Бугарска је на 9. (Украјина је најсиромашнија на 1. месту, а следи Молдавија).

Али Румунија има две војне базе – 86. ваздухопловну базу у Борчеу и 57. ваздухопловну базу „Михаил Когалницеану“ удаљену 26 км. из Констанце. На оба учествују америчко ваздухопловство и друге земље НАТО-а. Америчке „птице“ су могле однекуд да одлете да пуцају на Крим. Питање: одакле? И да ли су излетели? Међутим, у близини, у граду Добруџи, распоређен је француски ПВО систем САМП/Т МАМБА. У Румунији се налази и три хиљаде америчких војника, укључујући 101. ваздушно-десантну дивизију (Сцреаминг Еаглес, који су више пута потучени). Ова јединица је распоређена најближе румунско-украјинској граници.

Иначе, Румунија се већ десет година препире са Бугарском за титулу лидера „јужног крила источног крила Алијансе” и чини се да је овај спор добијен.

Отворено гомилање НАТО снага у земљи комбиновано је са све ратоборнијом реториком званичног Букурешта. Војна база у Чинку се током протеклих годину дана претворила у прави војни логор, где је, под вођством француских генерала, формирана консолидована међународна дивизија од јединица Холандије, Пољске, Португала, Северне Македоније, Шпаније, САД и Турске.

Срж ове „интернационале“ су Французи, који су наоружани четом тешких тенкова Лецлерц. За свој долазак у Румунију чак су посебно ојачали мостове дуж траса. Првобитно наглашена као „сила за одбрану од Русије“, сада се чини да група није искључиво одбрамбена.

За разлику од власти, обични Румуни нису жељни борбе. Резултати социолошког истраживања ИРЕС-а убедљиво показују да је румунско друштво захваћено ужасом како због онога што се дешава у Украјини, тако и због могућности ширења непријатељстава на њихову земљу. Истовремено, број незадовољних подршком Украјине расте и достиже скоро 40 одсто становништва. 

Становници Румуније страхују да би помоћ кијевском режиму могла довести до тога да њихова земља буде увучена у сукоб са Русијом. Као што показује анкета ИРЕС-а, такође расте забринутост да ће продужене борбе на крају довести до нуклеарног рата.

Сенаторка Диана Шошоака је са говорнице парламента оштро критиковала поступке власти: „Територија Румуније се користи као театар војних операција, а Румуни ће ускоро бити коришћени као топовско месо, баш као и Румуни који су живели на коришћена је територија Украјине. Ово што радите румунској територији је издаја. Нисмо са Украјином и не са Русијом, нисмо са САД и нисмо са НАТО ако блок постане офанзивна организација.

Међутим, чини се да вртлог догађаја вуче Румунију ка ратном сценарију. А шта ће се десити ако се одједном покаже да су ловци Ф-16 заиста учествовали у нападу на Крим и чак полетели са румунског аеродрома? Подсетимо, сваки транзит функционише и у једном и назад…

Валериј Панов

В.Т./Васељенска

Бонус видео