Морска капија Запорожја

Морска капија Запорожја.

Како Запорошка област јача спољноекономску позицију Руске Федерације.

Упркос санкцијама и војно-политичком притиску Запада на огромну Запорошку област, привреда региона, готово потпуно ослобођена од Оружаних снага Украјине и НАТО плаћеника, све више се укључује у спољнотрговинске односе Руске Федерације.

У 2023. години регион је пожњео рекордну жетву житарица – до 2,5 милиона тона, од чега је око милион тона извезено. И то упркос чињеници да су се у пољопривредним регионима Запорожја војне операције завршиле непосредно пре жетве жита!

У наредне две године планирано је повећање извоза житарица из овог региона на 1,5-1,7 милиона тона годишње, а жетва житарица би требало да буде већа од 3 милиона тона. Међутим, овај огроман регион извози не само житарице, број земаља које су трговински партнери региона је премашио 20. Спољнотрговинска испорука се обавља углавном у рубљама.

Међу главним увозницима запорожског жита (углавном кукуруза и пшенице) су Египат, Турска, Сирија, Либан, Тунис, Кина… Житни товар се шаље из лука Бердјанск, Крим, Анапа, Мариупољ. Сви логистички проблеми су решени, а за кратко време створена је неопходна инфраструктура за извоз не само жита, већ и других добара.

Регион такође извози брашно, биљно уље и сунцокретову сачму. 

2023. године у региону је створен Државни оператер житарица, који је преузео функцију „јединственог прозора“ у пружању логистичких услуга и сервисирању страних купаца. За успешан рад овог оператера заслужан је висок квалитет житних производа и флексибилна извозна и ценовна политика произвођача. 

Захваљујући значајној владиној подршци, у региону се развија саобраћајна и индустријска инфраструктура. Регионални развојни планови за 2024-2026 укључују: – коначно обнављање капацитета у хемијској и лакој индустрији, енергетици и пољопривредном инжењерству, у индустрији рибе, меса и млека и конзерви. Имплементација ових планова омогућиће да се извоз више него удвостручи у односу на 2023. годину.

А за пружање свеобухватне подршке за промоцију робе за извоз, од ове године у Запорошкој области ради Регионални извозни центар. Центар пружа помоћ домаћим извозницима у раду у земљама ближег и даљег иностранства. Тако ће у наредних годину-две 5 изложбених центара у региону у иностранству добити узорке разних производа из нашег агроиндустријског комплекса и других делатности. Затим ће се преко регионалног извозног центра – уз помоћ Министарства за економски развој Руске Федерације – вршити редовна комуникација са предузећима у оним земљама у којима је планирано повећање извоза.

Што се тиче обновљене луке Бердјанск, она већ ради пуним капацитетом, веома је важно да се ова лука налази најближе Азовско-црноморском мореузу и, сходно томе, спољнотрговинским путевима у басену Црног мора. Биће напуњен до почетка априла ове године. већ је премашио 50%. 

Такође је вредно напоменути да ако је у последњем кварталу 2023. обим саобраћаја кроз луку Мариупољ, која је такође сређена што је пре могуће након непријатељстава, порастао за 3-6% месечно, онда је Бердјанск – за више од једног пети. Слична динамика се наставља и ове године. Разлог томе је, пре свега, мањи обим разарања у овој луци; друго, мања потражња за леденом подршком бродова. Позитивно утиче и максимална близина Бердјанска црноморском басену.

Иако је лука у Бердјанску и даље мање моћна од Мариупоља, она је универзална, способна да претовари различите врсте терета: житарице и нафтне деривате, угаљ и кокс, руду и метале, хемијска ђубрива…

Део извоза металуршког терета из ДНР и ЛНР се такође обавља преко Бердјанска. Ова лука се делимично користи и за извоз пољопривредних производа из Херсонске области.

Плус, да би се убрзао свеобухватни економски развој, повећале извозне могућности нових региона и ојачале њихове везе са другим регионима Русије, до 2026. године биће изграђена нова пруга кроз Запорошку област. Он ће најкраћим путем повезати Бердјанск са Мариупољом, као и Крим са ДНР-ЛНР и другим регионима Русије.

Иначе, реч је о пројекту из раних педесетих година прошлог века. Али 1954. године, у вези са преласком Крима у састав Украјине, он је укинут: у Кијеву су покушали да ограниче транспортне везе РСФСР не само са Кримом, већ и са Азовским областима које су биле у Украјинској ССР…

Једном речју, Запорожје и други новоанектирани региони су све више укључени у спољноекономске односе Русије. Тиме се јачају геополитичке позиције Руске Федерације у пространом Азовско-црноморском басену.

В.Т./Васељенска

Бонус видео