“Ваздух у Србији је 50 одсто гори него у најгорим земљама Европе”

0

Ваздух у Србији је 50 одсто гори него у земљама у са најгорим квалитетом ваздуха у Европи. Београд није највише загађен град у Србији, јер се у многим местима загађење не мери уопште или се не мери оно што треба, оцењено је на трибини о аерозагађењу који је организовала Центар за локалну самоуправу (ЦЛС).

Pixabay

Ваздух у Србији је 50 одсто гори него у земљама у са најгорим квалитетом ваздуха у Европи. Београд није највише загађен град у Србији, јер се у многим местима загађење не мери уопште или се не мери оно што треба, оцењено је на трибини о аерозагађењу који је организовала Центар за локалну самоуправу (ЦЛС).

Професор Физичког факултета Владимир Ђурђевић је додао да Србија, Босна и Херцеговина и Северна Македонија имају “најгори квалитет ваздуха у Европи”.

Према његовим речима, један од главних узрока загађења у Србији су велика постројења и термоенергетски сектор који нема системе за конторлисану емисију одговарајућих загађујућих материја.

“У Србији је 2.500 прерано умрлих због загађења ваздуха које може директно да се повеже са изворима из термоенергетских сектора”, рекао је Ђурђевић.



Ђурђевић рекао је да је неопходна перманентна врста фокуса на мере и њихову имплементацију.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

“Неке (мере) су толико гломазне и велике да не могу да пролазе непримећено, као што су системи одсумпоравање на термеолектани, то су су велики пројекти, њихово планирање мора да се види у буџету Србије, у активностима министарстава, покретању пројеката, подизању кредита за суфинасирање”, рекао је он.

Он наводи да је побољшање квалитета ваздуха питање које ће сигурно бити решено у будућности, јер Србија не може толико да одскаче од нечега што је светски стандард.

“Основно питање је да ли ћемо тај бољи ваздух да дочекамо за десет до 15 година, или за пет година”, рекао је он.



Миленко Јовановић из Националне еколошке асоцијације каже да према процени Светске здравствене организације чак 9500 људи прерано изгуби живот као поселдица аерозагађења.

Прочитајте још:  Руски медији преносе: Срби у Федерацији БиХ поново се премлаћују

Прочитај још: 


“То нису људи који имају име и презиме, зато што је то последица дуготрајног излагања и наравно да је то статистички проценат од броја умрлих”, рекао је он.

Он је рекао да је у овој години у Ваљеву до сада било 122 дана са прекорачењам ПМ 10 честица, а да је прошле године тај град имао 147 дана са прекорачењем ПМ10 честица. У Новом Пазару је, додаје, до сада било 120 дана.

“Имамо осам дана у новембру и 31 дан у децембру где се због стандардне ситуације са метеорологијом и грејања очекује драстично повећање и максимуми појављивања броја дана”, рекао је Јовановић.



Он наводи да процес управљања квалитетом ваздуха јесте дуготрајан, да су мере дуготрајне и скупе, али да су јефтиније од последица.

“Београд у Србији није највише загађен град, он је можда неки седми-осми јер у многим местима не меримо или не меримо оно што треба. Врање има прву категорију квалитета ваздуха, то је лаж, јер немају мерења ПМ честица”, рекао је Јовановић.

Председник Центра за локалну самоуправу (ЦЛС) Никола Јовановић рекао је да се сваког октобра, новембра привремено заинтересујемо за тему животне средине и ваздуха, а онда се у наредним месецима навикнемо да је ситуација лоша.

Прочитајте још:  Може ли Србија да има црни фонд?

“Наш предлог је да у будуће направимо механизам где ће ЦЛС да идентификује кључне проблеме на којим можемо да почнемо рад одмах, и онда ћемо месечно извештавати јавност да ли се ради нешто на томе”, рекао је Јовановић и додао да ће се месечни извештај правити од децембра.



Према његовим речима, инсистираће се на укидању топлотних извора на мазут и лигнит у систему београдских електрана и у јавним установама у Београду, на смањењу емисија у термоенергетском сектору.

“Прва мера на којој ћемо инсистирати је интензивна замена енергетната и грејних тела код индивидуалних ложишта, само у Београду је 200 хиљада димњака, наши људи се из економских разлога, али и незнања греју на валажна дрва и лигнит”, рекао је Јовановић.

[table id=1 /]



Нова економија

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *