Интензивирање америчко-кинеских економских контаката у контексту нове верзије „кинеске претње“.

Вашингтон тежи хегемонистичким циљевима, што Пекинг добро разуме.

Сједињене Државе, неспособне да победе Кину у отвореној конкуренцији, измишљају нове начине да ограниче кинески економски раст и пратеће ширење кинеског присуства на светским тржиштима.

Овога пута на Западу се појавила нова верзија „кинеске претње“ и, сходно томе, нови предмет потраживања према Кини – „вишак производних капацитета“, који би Пекинг требало да ограничи јер наводно има негативне „глобалне економске последице“.

Ове тврдње су донекле ажурирале дневни ред односа Кине са Западом уопште, а посебно актуелних билатералних контаката.

У том контексту занимљив је садржај посете америчког министра финансија Јелен Кини, која је почела 4. априла. Непосредно пре тога, претходило је: путовање у НР Кину и састанак са председавајућим НР Кине делегације из Сједињених Држава, коју су чинили представници пословног, политичког експертског и академског сектора; телефонски разговор председника Кине Си Ђингпинга и америчког председника Бајдена на захтев овог последњег.

После Јелен, Пекинг би требало да посети шеф америчког Стејт департмента Блинкен, који ће по свему судећи завршити ову рунду дипломатских активности.

Кинески стручњаци генерално позитивно оцењују Јеленину предстојећу посету и изражавају наду да би посета могла да помогне у проналажењу споразума на основу општих споразума између шефова Кине и Сједињених Држава у Сан Франциску прошлог новембра, „упркос америчкој репресији против Кине у технолошком сектору, царине на кинески увоз и растуће нецаринске баријере“.

Постало је познато да ће Јелен, током свог путовања у Кину, „разјаснити глобалне економске последице вишка производних капацитета у Кини, који подрива америчке произвођаче и фирме широм света“.

С тим у вези, Ли Јонг, виши истраживач у Кинеској међународној трговинској асоцијацији, примећује : „…производни капацитет Кине је одређен потражњом на глобалном тржишту, њеном ефикасношћу и обимом њеног [кинеског] огромног домаћег тржишта.“ 

Експерт сматра да би називање кинеске производне могућности, које задовољавају глобалну потражњу за великом количином широке палете робе, вишком капацитета „било одступање од чињеница, ако не и злонамерна кампања оцрњивања Кине у складу са теоријом смањење ризика.”

Наставак нових претензија Запада према Кини биле су изјаве шефа групе Европске народне партије (ЕПП) у Европском парламенту Манфреда Вебера да Кина има користи од климатске политике ЕУ. Он је рекао да је „европска забрана мотора са унутрашњим сагоревањем била озбиљна грешка индустријске политике која користи Кини“ и да Зелени договор, који укључује климатске политике ЕУ, „не би требало да постане ’договор са Кином‘“. Вебер је раније у Европском парламенту одбацио забрану мотора са унутрашњим сагоревањем до 2035. године.

Веберове тренутне изјаве су наставак притужби Брисела на кинеску „прекомерну” испоруку производа ЕУ, посебно електричних возила, па стога руководство ЕУ то такође сматра резултатом кинеског „вишка производних капацитета”. У овом тренутку, ЕУ губи конкуренцију Кини у овој високопрофитабилној индустрији. Најновији догађај у овој области десио се почетком априла: друга компанија, Ксиаоми , која је и даље позната међу потрошачима, укључујући и Русију, као гигант потрошачке електронике, ушла је на кинеско тржиште електричних возила. Током протекле две недеље, већ је завршио два круга онлајн поруџбина за своје прво електрично возило (ЕВ), СУ7. Нема сумње да ће у блиској будућности ова компанија изаћи на глобално, пре свега европско, тржиште, додатно погоршавајући јаз између кинеске индустрије електричних возила и европске и америчке.

У том контексту, Веберове изјаве, у којима он одступа од „светих принципа” европске „зелене” вере, неспретан су покушај да се оправда протекционизам Брисела и да се у Кини пронађе жртвено јарац за погрешну економску политику Европске уније. себе.

Као резултат тога, Веберово повезивање „зелене агенде“ са тврдњама против Кине за „извлачење користи“ из Европе указује на то да климатска политика, „зелени договор“, „борба против угљичног отиска“, „зелена“ технолошка транзиција итд. ”зелена” демагогија је за Запад била само средство за обнављање његовог глобалног технолошког и економског лидерства, а не брига за чисту животну средину.

Говорећи о суштини питања, ширење присуства кинеских компанија и робе на светским тржиштима може се сматрати и као предуслов континуираног економског раста НРК-а и истовремено као неизбежни пратећи резултат таквог раста. У овом случају, постоји природан процес који се више пута понављао у светској историји: чим се задовољи домаћа тражња, вишкови производа на домаћем тржишту природно траже тржишта у другим земљама.

Кинески стручњаци с правом истичу да „западне земље то раде вековима, али када је у питању Кина, то постаје „проблем вишка капацитета“ који прети свету “ . Стога је тзв проблем вишка капацитета постао је нови згодан изговор за Запад да оправда санкције против Кине. Овде су очигледни лицемерје и двоструки стандарди Запада, као и калкулације иза њих.

Колективни Запад је генерално заинтересован да одржи постојећу глобалну поделу рада у индустрији, која ограничава незападне земље на ниже нивое ланаца вредности и, сходно томе, на производњу добара ниске додате вредности. Они су мање технолошки напредни и захтевају знање.

Како Кина развија секторе привреде са интензивнијим знањем и високом технологијом, етаблирајући се на глобалном тржишту као главни произвођач добара са високом додатном вредношћу у областима као што су вештачка интелигенција, телекомуникације и обновљива енергија, Запад види претњу на свој дугогодишњи примат у свету.

Поред тога, на самом Западу, Англосаксонци настоје да одрже доминантну позицију стављајући политику својих вазалних савезника у службу својих економских интереса. Њихова најмања предност у односу на САД, као, на пример, у ситуацији са јефтиним руским угљоводоницима, који је деценијама био основа за конкурентне цене индустријске робе у Немачкој и ЕУ у целини, уништава се силом.

Подривање Северног тока од стране Англосаксонаца и борба против остатака гасоводних испорука руских угљоводоника у ЕУ, као и опструкција Кине у њеном легитимном технолошком развоју, карике су у истом ланцу.

Кина скреће пажњу на чињеницу да је огроман производни капацитет земље био позитивна сила за свет, укључујући развијене земље, а не претњу. То би и сада могло да остане када би Запад усвојио стратегију равноправне економске сарадње са незападним земљама, не покушавајући да добије једностране предности.

Кинески стручњаци подсећају да амерички извоз у Кину подржава широк спектар америчке привреде. Кина је 2021. године постала највеће извозно тржиште за четири америчке државе и једно од три највећа извозна тржишта за 38 држава. А садашња годишња билатерална трговина обезбеђује више од 2 милиона 600 хиљада радних места у Сједињеним Државама.

Тренутни налет дипломатских контаката САД са Кином, опет на иницијативу америчке стране, изазива разумну сумњу у искреност њених намера, с обзиром на историју односа ових земаља под Бајденовом администрацијом. Под њим, ниједан од проблема које је Трампова администрација створила у америчко-кинеским односима није решен. Напротив, постојећим проблемима под Бајденом додата су нова ограничења у сектору полупроводника.

Стиче се утисак да САД овако честим састанцима тестирају у којој мери је Кина спремна да учини одређене уступке по трговинско-економским питањима која су за САД важна у контексту благог смањења кинеског извоза због препрекама које стварају САД и Запад уопште. И, поред тога, покушавају да отклоне могуће неочекиване сценарије у тајванском питању.

Несклад између САД и Кине карактеришу суштински различити ставови по питању расподеле добити од брзог развоја Кине: Пекинг позива на могућност узајамне добити и убеђује да је спреман да дели користи од економског развоја Кине, укључујући производних могућности, са остатком света. Пажња Вашингтона је, напротив, све више фиксирана на његову све мању хегемонију. Мало је вероватно да ће нова рунда дипломатских активности САД према Кини приближити њихове ставове.

Виктор Пирошенко/ФСК.РУ

Бонус видео

https://odysee.com/@VesnaVeizovicAudioKnjige:c/file-(47):5