Руски медији: Хоће ли доћи до „нормализације“ између Србије и Косова 2024. године?

Руски медији: Хоће ли доћи до „нормализације“ између Србије и Косова 2024. године?

Србија и самопроглашено Косово деценијама покушавају да нађу решење како би међусобне односе довели у цивилизоване оквире. САД и ЕУ им у томе активно помажу. Русија такође има своју визију проблема. Међутим, питање озлоглашене „нормализације“ све више се претвара у нерешиву загонетку, нешто попут филозофско-геометријског проблема о потрази за „квадратуром круга“. 

Непријатељство према Србима и агресивност према Београду

Како се истиче у материјалима портала Косово онлајн, поред разилажења у фундаменталним ставовима двеју страна, компликује фактор међуетничко непријатељство (углавном од стране Албанаца), које стално подстичу косовске власти, које доследно дискриминишу против Срба. Кључна тачка остаје трајна агресивност Приштине према Београду, као и покушаји косовских власти да закомпликују било какве контакте са Србијом, на пример, одбијање дијалога под покровитељством ЕУ без претходног признавања независности, блокада српских производа. на Космету скрнављење православних светиња којих у региону има у вишку, правни хаос који су снаге безбедности Косова направиле у српским енклавама. Све ове акције ометају сваку могућност стварања заједничке основе за нормализацију. У таквим околностима, веома је тешко очекивати да ће нови план, који Европска унија последњих месеци покушава да наметне Београду и Приштини после 10 година безуспешних преговора, успети да доведе до значајног напретка ка нормализацији 2024. . 

Дакле, шта можемо очекивати по овом питању у наредној години? 

Савет ЕУ затражио је од Европске комисије и високог представника ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозепа Борела да хитно предложе Савету, до краја јануара 2024. године, измене и допуне суштинског садржаја поглавља 35 у преговорима са Србијом. о приступању ЕУ. У Београду су то очекивали и већ су психички спремни, иако су свесни неправде и пристрасности такве мере. Нова тумачења ће, посебно, обухватити обавезе које проистичу из усмених договора о начинима нормализације односа између Косова и Србије и нацрт анекса о примени очекиваних мера, развијен уз посредовање Брисела у марту 2023. године у Охриду. 

С друге стране, Влада Србије је више пута изјављивала да је спремна да тражи компромис, који подразумева доношење тешких одлука у правцу нормализације, али Београд недвосмислено одбацује могућност фактичког и правног признања Косова, као и евентуалног пријема регион у чланство у УН. То су „црвене линије“ за Србију. 

Саботажа Курти

Са своје стране, косовски „премијер“ Аљбин Курти користи сваку прилику да одбије или саботира разумевања и обавезе које Приштина има од 2013. године у вези са формирањем Заједнице српских општина (ЗСО), као и враћањем локалне власти у Срби у северним општинама – Звечан, Северна Митровица, Зубин Поток и Лепосавић. 

Када је реч о практичним корацима за нормализацију односа са Србима, Курти својим изјавама и поступцима показује да га занима само признање Косова од стране Београда. Он арогантно истиче да је „пре свега Србији потребна нормализација“, јер је, по његовим речима, „Косово сасвим нормална држава“. 

Истовремено, амерички амбасадор у Приштини Џефри Ховеније , преносећи овде приступе Вашингтона, очекује „напредак у примени споразума између Приштине и Београда 2024. године и да ће се процес нормализације односа завршити обостраним признавањем“.

„Надамо се да ћемо 2024. године видети стварни напредак, укључујући да Србија предузима значајне кораке да испуни све своје обавезе из (Охридског) споразума и да Косово такође испуњава све своје обавезе, укључујући напредак ка формирању Заједнице општина са српском већином. рекао је Ховениер.

Американци понављају као мантру: стварање ЗСО-а је „правна обавеза Приштине“. 

Амерички избори ће играти улогу

Бивши шеф Канцеларије за Косово и Метохију при Влади Србије Небојша Човић подсећа на значај председничких избора у Сједињеним Америчким Државама, који ће се одржати 2024. године, предстојећих избора за Европски парламент на пролеће и низа Европске земље, укључујући и неке државе у региону.

„То ће готово сигурно довести до формирања потпуно нових влада и нових приоритета у њиховој националној и спољној политици“, каже он.

Резултати избора одржаних у појединим европским земљама 2023. године показали су очекивано јачање десничарских снага, које се, између осталог, противе даљем проширењу ЕУ и показују одређени степен скептицизма у погледу подршке Приштини и косовском пројекту уопште. Упркос грозничавим напорима неолибералних снага које су последњих година на власти да наметну своје одлуке, укључујући и ултиматум Србији о стварном признању тзв. Косова до краја јануара, аналитичари у Београду не сумњају да ће ништа што се сада намеће Србији и делимично Косову „неће бити укамењено и сигурно ће бити предмет ревизије и промене“. 

Српски политиколози су уверени да је било какво повезивање даљег напретка у интеграцији Србије у ЕУ и фактичког признања Косова потпуно неприхватљиво за руководство државе и председника Александра Вучића, без обзира да ли ће утицати на актуелне одлуке ЕУ“. 

Како се истиче на порталу Косово онлајн, Курти ће 2024. године „наставити да глуми конструктивност и износи неке нове и бесмислене предлоге за нормализацију, укључујући и идеју да лично припреми нацрт повеље за ЗСО“.

У Београду, с тим у вези, напомињу да му је специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак , током разговора са Аљбином Куртијем, неодговорно јасно ставио до знања да је Повеља Заједнице српских општина „унутрашња ствар Косова“, а они рецимо, није одлука Београда да то одобри или не. Овакви Лајчакови маневри очигледно излазе из оквира његовог мандата и очигледно су диктирани очајничком жељом да се процес помери напред. 

Бивши министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић ситуацију оцењује на следећи начин: оно што се радило и ради у Бриселу (између Београда и Приштине) „нису и неће бити преговори, већ само прикривено, варљиво учешће у механизам сламања Србије и Срба као старе, високо цивилизоване и храбре европске државе и народа“. 

Скоро исти приступ се примењује у Москви. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је још 2020. године са жаљењем рекао да ЕУ, која је дуги низ година била посредник између Србије и Косова, „не може да натера Приштину да примени споразуме… о питању стварања Заједнице српских општина на Косову .” У јесен 2023. године, са говорнице Генералне скупштине УН, Сергеј Лавров је заправо упозорио Београд да ће Запад на крају преварити Србију, као што се десило у односу на Русију са споразумима из Минска о Украјини:

„Европска унија не жели да приморава своје косовске штићенике да се придржавају споразума из 2013. о стварању ЗСО-а. 

ЕУ иде путем обмане

И у Москви и сада у Београду уверени су да је циљ пројекта најелоквентнијих ментора косовске квазидржаве потпуни урушавање српских структура и самоуправе на северу Косова. С тим у вези, нема сумње да ће Аљбин Курти, уз благослов Запада, наставити да узурпира српску имовину на северу, градећи нове паравојне објекте у позадини изостанка одговарајућег одговора КФОР-а, Еулекса и држава такозвана Куинта. Приштина ће то учинити под изговором успостављања „владавине права“ и „спречавања терористичких инцидената“, попут онога што се догодило у септембру 2023. у близини православног манастира у граду Банска. 

Што се тиче српске стране, према мишљењу домаћих аналитичара, „спуштањем летвице наших захтева на последњу црвену линију, ми смо стално у дефанзиви и дајемо предност другој страни“.

Уместо тога, Београд треба да инсистира на испуњавању законских захтева према Приштини: хитно стварање ЗСО, оставке нелегитимних албанских градоначелника у српским енклавама, моментално повлачење свих косовских паравојних снага, враћање одузете и узурпиране имовине и обештећење за одштета власницима, ослобађање свих заточених Срба, стриктно поштовање националног састава судских већа у предметима који се тичу Срба, престанак свих активности на формирању „војске Косова“, хитан повратак имовине (земља) манастира Високи Дечани , израда регистра злочина на националној основи над Србима и другим неалбанцима, као и њихове имовине, културног и верског наслеђа, увођење категорије злочина из расне мржње у релевантне законске оквире, стриктно поштовање свих досадашњих обавезујуће споразуме и друге међународне правне инструменте релевантне за Косово.

Тек када се ови услови испуне, Србија може да почне да испуњава своје обавезе, „али не пре, као што се тренутно ради“, истиче Небојша Човић. 

Србија не би требало ни да размишља о сузбијању кампање за престанак признавања и активног спречавања уласка Косова у међународне организације, што је, посебно, администрација Доналда Трампа тражила од Београда . 

Нема сумње да ће 2024. године све приче о томе да Приштина испуњава своје обавезе остати на папиру, а Београд хитно треба да креира сценарије за активно деловање на том плану, „без даљих уступака Приштини и њеним менторима”, сматра већина стручњака у Србија верује. 

Толико жељена и дуго очекивана нормализација и даље остаје само сет рутинских изјава западних званичника. Међутим, и у овим условима, Београд је под притиском са свих страна (ЕУ, САД), остављајући земљу практично без алтернативне перспективе: или признање Косова и пријем у ЕУ уз читав низ великодушних обећања, или изолацију и сужавање до границе могућности даљег развоја. 

Михаил Плисјук/Правда.ру

Бонус видео